“Ko ume da se raduje, ima i čemu da se raduje” kazao je Duško Radović, a njen osmijeh kojim plijeni, po kojem je prepoznatljiva i koji je njeno najjače oružje, dokazuje da umije i da, itekako, ima čemu da se raduje. Obožava posao koji radi, i dokazuje da uz veliki rad i trud može da bude uspješna, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu. Trudi se da bude okružena ljudima koji joj prijaju i koje voli, da razdvaja bitno od nebitnog, da ne rasipa energiju. Odigrala je veliki broj dječijih i lutkarskih predstava, oprobala se u najrazličitijim tv formatima: sinhronizaciji mnogobrojnih crtanih flmovima (najpoznatija je po ulozi „Maše“), jutarnjem programu, kao i raznim drugim emisijama na Hepi TV… Uloga konobarice Simče u seriji „Tate“ je njena prva velika uloga u serijskom programu. U ovoj ulozi, vedre, prgave djevojke, velikog srca i dobrih namjera, glumica Jovana Jelovac Cavnić (35), porijeklom iz Pljevalja, svako veče, svojom neiscrpnom enrgijom, sjajnom glumom i zanimljivim opaskama uveseljava gledaoce pored malih ekrana. Jovana za „Pljevaljske novine“ priča o djetinjstvu u Pljevljima, periodu studiranja, porodici, karijeri, planovima…

-Pljevlja su idealna za porodicu i odrastanje, igrali smo se ceo dan na ulici, a bili bezbedni, čuvali jedni druge. Odrasla sam u skladnoj porodici. Imam i brata i sestru. Roditelji su nas najviše učili da delimo, da se volimo i da budemo jedno drugom najbolji prijatelji. Verujem da nas je to formiralo kao zrele i zdrave ljude. Trudim se da istom učim svoju decu. Pamtim skoro sve, i rado prizivam ta sećanja, sneg koji obožavam, prva prijateljsta, ljubavi, školske dane, najlepši park – ističe Jovana i dodaje da u Pljevlja ne dolazi koliko bi voljela zbog prirode posla i porodice, ali svaka posjeta rodnom gradu, puni Jovani baterije na maksimum.

– Kao mala često sam menjala želje: danas bih da budem doktorka, sutra pevačica, treći dan nešto treće. Onda sam shvatila da mogu biti sve to pomalo, igrajući raznorazne likove iz različitih profesija, i tako sam znala da želim da gluma bude moj poziv – objašnjava Jovana. Iako je Jovanina sestra, Bojana, studirala u Beogradu, ona je željela da studira u Novom Sadu, jer je ovaj grad, privlačio ali i donio ostvarenje želje.

– Položila sam prijemni ispit za glumu, intuicija me odvela na pravo mesto. Promena sredine, mentaliteta, daleko od porodice, odjednom sve moraš sam. Bilo je teških perioda, pakovanja kofera, ali sve je to jedan proces koji moramo proći. Kad god bih upadala u krizu, došla bih kući bar na dan i vraćala bih se u kolosek. Naravno to je bio početak i privikavanje, vremenom je sve bilo lakše i lepše, danas ne mogu bez Novog Sada – ističe Jovana. Uloga u dječijoj predstavi – prvi je Jovanin posao nakon završetka Akademije.

-Odigrala sam veliki broj dečjih i lutkarskih predstava što mi je donelo dobru glumačku kondiciju. I dan danas igram u Dečjem pozorištu, Pozorištu mladih u Novom Sadu. Volim rad sa decom, a i za decu, otuda velika ljubav prema sinhronizaciji crtanih filmova. Nakon nekoliko godina od diplomiranja, dobila sam stalni angažman na televiziji. Zavolela sam televiziju i voditeljstvo, jer je negde, srodno mojoj profesiji, svakodnevno upoznajete nove ljude. Oprobala sam se u najrazličitijim tv formatima, ali najviše zavolela programe uživo, jer je to posebna vrsta adrenalina. Podseća me na igranje predstava, sada sve i odmah, nema nazad – kaže Jovana koja je imala priliku, kako ističe, da joj partner pred kamerama bude veliki Milomir Marić, od koga je uvijek dobijala prave savjete i krala zanat. Jovana živi na relaciji Novi Sad- Beograd. Uvijek vedra i raspoložena, iako je nekoliko godina ustajala u tri časa nakon ponoći, kako bi stigla na snimanje jutarnjeg programa u Beogradu koji je počinjao u pet časova. Po Jovaninim riječima, njena priroda privukla je razvoj karijere.

-Obožavam promene, dinamiku, ista materija me brzo zamara, najviše sam ponosna kada sam multitasking, to me verovatno i pokreće. Volim da istražim sve granice dokle doseže moja profesija, zato me ima na skoro svim poljima mog posla. Izabrala sam posao koji obožavam i koji me ispunjava, otuda i energija. Optimista sam po prirodi, trudim se da uvek gledam napred. Naravno to zahteva veliki rad na sebi i samokontrolu, ali svaki rad i trud donosi rezultate – ističe Jovana. Vješto balansira između karijere i porodičnih obaveza. U braku je već deset godina, a suprug Bojan joj je najveća podrška.

– U braku smo već deset godina i verujem da je najvažnije što smo nas dvoje najbolji prijatelji, pre svega. Gledamo u istom pravcu, jedno drugom smo na prvom mestu, a čuvamo sopstveni prostor i individualnost. Svakako moje iskustvo govori da je sve i lakše i lepše udvoje – kaže Jovana. Majka je dva dječaka: Andrije (10) i Vukašina ( 5) koji vole da budu uključeni u sve što Jovana radi: prate, nerijetko i predlažu, komentarišu i kritikuju.

-Dok su bili manji zbunjivala ih je moja pojava na tv ekranima, u mom odsustvu su znali i da ljube televizor. Najdragocenije im je, a i meni, što odrastaju uz mene i kroz crtane filmove koje obožavaju i prepoznaju moj glas u svakom crtaću koji radim. Gluma kao i sport, ako ne trenirate, ispadate iz kondicije, pa sam svesno birala da radim do poodmakle trudnoće i da se brzo vraćam poslu nakon porođaja. Imala sam sreću da sam imala zdrave trudnoće i dobre porođaje, uz odobrenje doktora, brzo sam bila ponovo u igri. Tako sam se osećala korisno i lakše prolazila promene zvane dolazak još jednog člana u porodicu – ističe Jovana. Bez podrške porodice, ne bi postigla mnogo toga što jeste.

– Pored supruga, tu je i popularni servis baka. I moja i Bojanova porodica, tu su za nas, i tako dobijamo dobru organizaciju. Andrija i Vukašin već poodrastaju, tako da su mi i oni sami sada pomoć. Andrija često čuva brata, na šta sam posebno ponosna – naglašava Jovana. Trudi se da uvijek ima vrijeme i za sebe, makar to bilo ujutru pola sata kada pije kafu i pretresa obaveze koje je čekaju ili koje su iza nje.

– Volim kad imam vremena za lep film ili dobru knjigu, svako vreme koje provedemo uz prijatelje je dragoceno, a trenutke sa porodicom ne može ništa da zameni – kaže Jovana. Ona pojašnjava da postoje momenti kada možda nije raspoložena i kada želi da što neprimjetnije ode do marketa ili obavi nešto što mora. Ali čak i u tim momentima, kada sretne nekog ko voli i prati njen rad, oraspoloži se.

-Mi sve što radimo, radimo za publiku i zbog publike, u želji da menjamo, popravimo, utičemo u dobrom smislu. Uvek mi je drago kada se neko silno obraduje što me vidi, iako se ne poznajemo, bilo da se radi o detetu ili odraslima. To je razmena dobre energije – naglašava Jovana. Trudi se da ne pravi velike planove, jer u ovoj profesiji, kao i u životu, jedan poziv mijenja sve.

-Ne znamo šta nosi dan, a šta noć. U planu je jedan TV projekat od proleća kome se silno radujem, a sve ostalo što se pojavi, takođe jedva čekam, jer sam veliki radoholik. Imala sam priliku da se oprobam na filmu, i to uz velikog Lazara Ristovskog, u filmu “Kralj Petar Prvi” . Velika sam ljubiteljka istorijskog sadržaja, volela bih da zaigram u nekoj epohi. Da ulogom dočaram neko davno vreme. To bi bio veliki izazov za mene. Naravno, dobra komedija je uvek moja želja, nešto poput sjajne “Žikine dinastije”. Videćemo da li će mi se želje ostvariti – iskrena je Jovana.

S.Z.

Jovani i Branku nagrada za najbolji glumački par

TV serija „Tate“ za Jovaninu karijeru veoma je značajna. U novembru prošle godine dobila je nagradu „Beogradski pobednik“ sa kolegom Brankom Jankovićem za najbolji glumački par godine. Ova nagrada se dodjeljuje više od 20 godina za poslovne poduhvate u raznim sferama. -Oboje smo se silno obradovali nagradi, jer je ona potvrda da smo napravili dobar rad i da je to publika prepoznala a i time smo opravdali poverenje koje nam je dala produkcija Smart – ističe Jovana i dodaje da je uživala igrajući Simče.

-Uživala sam gradeći lik koji je i komičan i vrcav, što je svakako nešto gde se najviše pronalizim. Snimanja su proticala sa mnogo smeha i zabave, često nismo mogli od smeha da snimimo scenu do kraja. Upoznala sam divne kolege, stekla prijatelje, i ponela jako lepa sećanja. Drago mi je što je serija pronašla put do gledalaca kao jedna topla porodična priča. Snimanja su trajala po 12 časova dnevno, pet dana nedeljno, skoro deset meseci. Više smo provodili vremena zajedno nego sa sopstvenim porodicama – zaključuje Jovana i napominje da će druga sezona serije „Tate“ biti emitovana do kraja februara, dok je treća sezona planirana, ali se još uvijek ne zna period nastavka.

Period izolacije – podsjećanje na životne prioritete

Na pitanje „Koliko je pandemija korona virusa uticala na njen život, Jovana kaže da ne smije da se žali jer su njeni bližnji i ona uspjeli da sačuvaju zdravlje, što je najbitnije.

-Period izolacije doneo mi je neplaniran odmor, i konačno mnogo više vremena za porodicu posle dugog niza godina. Taj period mi je izuzetno prijao, bila sam non stop uz decu, kuvali smo, čitala sam, radila sve ono za šta obično imam malo vremena. Prijalo mi je što ne žurim nigde, što se podsećamo šta je zaista važno, a to je pre svega zdravlje, porodica, prijatelji. Novu godinu smo proveli porodično kod kuće, u uskom krugu prijatelja, a Božić na Zlatiboru u dugim šetnjama i prazničnom raspoloženju – ističe Jovana.

Tekst objavljen u „Pljevaljskim novinama“ 15. januara 2021. g.