„On ti je bio ‘sirotinjska majka’. Pomagao je svima, davao i gladnima i žednima. A bio je, brate, igračina, vrhunski“. Tako će vam stare Sarajlije opisati Asima Ferhatovića. I neće biti važno da li navijaju za Sarajevo ili za Željezničar.

Oni koji su ga gledali kako se „igra lopte“ kažu da ga je krasila vrhunska tehnika i razoran šut. Kažu, igrao je srcem. Kažu, bio je najbolji. Kažu – jedan je Hase!

Ko igra za raju i zanemaruje taktiku…

…završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku

To na Asima Ferhatovića nije moglo da se primeni. Igrao je iz ljubavi i igrao je za ljude. Igrao je samo za Sarajevo. Dugih 16 godina.

Dva meseca je proveo u Fenerbahčeu iz koga se vratio u svoje Sarajevo. Jer jedino što mu u fudbalu nije bilo važno bio je novac. A smatrali su ga najbogatijim Sarajlijom. Pomagao je drugima kad je i koliko je mogao, kažu čak i da se zaposle ili upišu škole.

Bila je 1963. kada je otišao u Fenefbahče. Svakodnevno je bio u kontaktu sa ljudima iz Sarajeva i kada mu je sekretar Budo Vuković u jednom razgovoru rekao da misli da ih čekaju muke u derbiju sa Željezničarom, samo je rekao da dolazi. Položio je Fenerbahčeu novčanu garanciju da će se vratiti, dobio je ispisnicu i vratio se u Sarajevo. Ponovo se registrovao za svoj tim i pred derbi stekao pravo da igra na Grbavici. Željo je možda imao bolji tim, ali Hase je bio neuhvatljiv. Pobedilo je Sarajevo 3:2. Hase je u naletu oduševljenja što je dao gol naleteo na stativu i polomio je. Taj detalj postao je legenda koja se prepričava i danas.

Ispoštovao je obećanje dato Fenerbahčeu, vratio se, odigrao samo devet utakmica i dopustio da ga ljubav prema jednom gradu i jednom klubu vrati tamo gde mu je i bilo mesto.

„Ne mogu, brate, ja igrati za novac i slušati kako treba da igram. Hvala im. Bili su korektni i nisu mi pravili probleme. Rekao sam im da ja mogu da igram samo za Sarajevo“, rekao je nakon ekspresnog povratka iz Istanbula.

Pričao je Beograd, pričala je Jugoslavija

Prepričavala se i prepričava utakmica koju je Sarajevo 17. oktobra 1955. odigralo protiv, u to vreme izuzetno dominantnog BSK. Glavni junak te priče bio je Asim Ferhatović.

Bilo je to vreme radio prenosa i praktično je cela Jugoslavija slušala reportera Radivoja Markovića i njegov komentar ove utakmice. Svi na stadionu stajali su na nogama i aplaudirali Haseu koji je driblao redom, vraćao se sa loptom nazad, varao i golmana domaćih i izluđivao odbranu. Sarajevo je pobedilo 3:1, a Hase je dao prvi od tri gola. U špaliru su ga navijači BSK uz aplauze ispratili sa stadiona.

Ljubav na prvi gol

Navijači Sarajeva zavoleli su ga već od prvog nastupa za njihov tim. Na Koševo je došao Zagreb, a Hase je sa svojih 18 godina upisao prvi nastup i prvi gol u bordo dresu. A taj gol je rešio utakmicu. Gosti su bili zbunjeni driblinzima nepoznatog dečaka, a brojna publika je uživala i upijala svaki njegov pokret.

Samo ga Tirke nije voleo

Zvuči neverovatno, ali je istinito, da je takav igrač za reprezentaciju Jugoslavije odigrao samo jedan meč. Nije se tadašnjem selektoru Aleksandru Tirnaniću sviđalo što „previše dribla“. A i njega samog pamte kao nekoga ko je uživao u sitnim sportskim podvalama rivalima.

Zato se legende vežu za jedini Ferhatovićev nastup u dresu sa državnim grbom.

Bio je 8. oktobar 1961. kada je u Beogradu Jugoslavija dočekala Južnu Koreju i slavila 5:1.

Kažu da je Hase u tom meču predriblao pola tima gostujuće reprezentacije kada je ušao sa klupe, da je došao do protivničkog gola, stavio loptu na gol liniju i obratio se Tirnaniću:

„E, haj’ ga sad ti daj“.

Rekao i otošao u svlačionicu.

Podignutih pesnica i ozarenog lica…

Jednom je morao da dođe kraj. Čuli ste verovatno nebrojeno puta pesmu „Nedelja kad je otiš’o Hase“. Pesma Zabranjenog pušenja prihvaćena je kao pesma o legedarnom fudbaleru iako je jasno da je to metafora i da pesma zapravo govori o drugoj osobi.

Znaju svi i da se Hase od svog Sarajeva nije oprostio „te majske nedelje“ protiv Osijeka. Ali, dobra je pesma.

Poslednji meč u dresu Sarajeva Asim Ferhatović odigrao je 16. oktobra 1966. na Kantridi protiv Rijeke u osmom kolu Prve savezne lige. Već u trećem minutu Hase je proigrao Fazlagića, a ovaj asistirao Vahidu Musemiću za vođstvo Sarajeva. U 15. minutu Ferhatović je dobio jak udarac i zbog povrede je napustio teren. To je bio dan koji je okončao njegovu karijeru, udarac koji mu je „konačno“ polomio noge. Pokušavao je da se vraća treninzima, ali bol je bila jača.

Iako je bilo planirano da uđe u igru u poslednjem kolu kada je na Koševo došao Čelik u meču koji je odlučivao šampiona i da to bude njegov konačni oproštaj, ni za to nije imao snage, koleno nije držalo.

Zvaničan oproštaj od bordo dresa nikada nije imao, ostaće da je „nedelja kad je otiš’o Hase“ zapravo bila ta oktobarska nedelja na Kantridi.

Da se pamti

Asim Ferhatović Hase rođen je u Sarajevu 24. januara 1933. Preminuo je od srčanog udara 25. januara 1987. u svom gradu.

Za omladinski tim Sarajeva odigrao je 70 utakmica i postigao 52 gola. Debitovao je za prvi tim u sezoni 1951/52. i do 1967. odigrao je ukupno 422 meča i postigao 198 golova.

Stadion Sarajeva, nekadašnji Olimpijski stadion nosi njegovo ime kao i Omladinska škola ovog kluba.