Pandemija je ugrozila i privredu i životni standard građana. Crna Gora zabilježiće dvocifren pad ekonomije, a u međuvremenu je narastao i javni dug na 90 odsto BDP-a. Zadužili smo se još 750 miliona eura, a nacionalna avio kompanija Montenegro erlajns prizemljila je avione.

Pandemija korona virusa bukvalno je pojela projektovani rast ekonomije u 2020. od četiri procenta i gurnula ekonomiju u duboki minus. Bruto domaći proizvod po sada dostupnim podacima pašće najmanje 14,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Posljedice su još dramatičnije ako znamo da su drzavni prihodi pali više od 25 procenata, skoro 500 miliona eura, a javni dug povećan je sa tri milijarde dvije stotine miliona na tri milijarde osam stotina miliona eura. Turizam, naša strateška grana doživio je kolaps, pad od skoro 90 odsto.

Crna Gora se za vrijeme prvog talasa, tokom ljetnje sezone odlučila za zatvaranje granica za turiste sa tradicionalnih emitivnih tržišta. Bila je to greška, kao dokaz za to mogu poslužiti primjeri Hrvatske i Albanije.

Crna Gora je zbog velike zavisnositi od turizma koji učestvuje sa 25 procenata u BDP-u, veoma ranjiva.

Kako bi pokušala da spasi bar dio ogromnih gubitaka privrede zbog pandemije, Vlada je odobrila nekoliko paketa pomoći privredi u vidu subvencija na zarade i poreza i doprinosa za djelatnosti koje su bile potpuno blokirane ili ugrozene.

Krajem godine Vlada se zadužila 750 miliona eura, emisijom obveznica na međunarodnom tržištu kapitala, što je takođe obilježilo godinu za nama.

Sve ovo na kraju godine začinilo je prizemljenje aviona Montenegro erlajnsa, nakon što je Vlada saopštila de nema zakonskog osnova da tu kompaniju održi u životu, istovremeno najavljući otvaranje nove.

Kad se podvuče crta iza nas je veoma teška ekonomska godina, a efekti svega što se dešavalo, uključujući u najvećoj mjeri pandemiju korona virusa, tek će se utvrđivati. Ono što znamo jeste da je Crna Gora zabilježila najveći pad ekonomije u regionu i to prevashodno od visoke zavisnosti od turizma.