Pandemija korona virusa, kojoj se još ne nazire kraj, napravila je ogromne posljedice i na crnogorsku ekonomiju – očekuje se pad BDP do 17 odsto, u turizmu i ugostiteljstvu je promet opao preko 80 odsto, trpi privreda, broj zaposlenih je zaključno sa septembrom 11,3 odsto niži, prihodi budžeta za deset mjeseci manji su od planiranih za blizu 97 miliona, najviše je opao priliv od PDV, smanjena je potrošnja, naročito domaćinstava, promet u trgovini za devet mjeseci manji je 23,4 odsto. Dug države vrtoglavo raste pa je već izvjesno da se približava 100 odsto DBP. Kriza je povećala ranjivost javnih finansija. Smanjena je spoljnotrgovinska razmjena- uvoz nafte i naftnih derivata opao je za 43 odsto, vozila, pića i alkohola po 30 odsto, mesa 22 odsto… Glavni razlog je to što Crna Gora najviše živi od usluga, i što je visoko zavisna od rezultata u turizmu, koje je korona desetkovala.

Po posljednjim podacima profitabilnost banaka je opala za više od polovine, depoziti su niži za preko šest odsto… Među rijetkim parametrima koji su pozitivni od kad je korona ušla i u Crnu Goru su strane direktne investicije koje su zaključno sa oktobrom veće za preko 52 odsto.

Direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) i vanredna profesorica Univerziteta Donja Gorica dr Jadranka Kaluđerović kazala je Pobjedi da pandemija ne samo da je dovela do zaustavljanja ekonomskog progresa već nas je, kako kaže, sve gurnula u potuno suprotnom smjeru.

„Kriza je dovela do smanjenja ekonomske aktivnosti koje će se ogledati u dvocifrenom padu BDP-a. Naravno evidentan je pad opšte potrošnje, a naročito potrošnje domaćinstava, što uz smanjene investicija najznačajnije doprinosi padu BDP-a“, rekla je Kaluđerović.

Ona je dodala da je kovid – 19 negativno uticao na najveći dio crnogorske privrede, posebno ugostiteljski i turistički sektor, ali i značajan broj drugih djelatnosti.

„Doveo je do smanjenja prihoda, problema sa likvidnošću, smanjenja broja zaposlenih i u krajnjem zatvaranja preduzeća. Sa druge strane, pandemija je ukazala i na neke šanse u poslovanju. Značajan broj preduzeća je uveo digitalno poslovanje, što ukazuje na potencijal razvoja IT sektora“, kazala je Kaluđerović.

Paketi

Naša, kao I sve svjetske vlade, bori se sa pandemijom paketima mjera ne bi li ublažili posljedice.

Prethodna vlada je usvojila tri paketa podrške privredi i građanima. Prvi paket mjera iznosio je 280 miliona eura i dominantno se odnosio na održavanje tekuće likvidnosti, te podršku najugroženijim kategorijama stanovništva. Drugi je kreiran u pravcu očuvanja radnih mjesta i stvaranja pretpostavki za brži oporavak ekonomije. Izdvojene su desetine miliona eura za subvencije zarada zaposlenima u zatvorenim i ugroženim djelatnostima…Treći paket mjera, takođe Vlade Duška Markovića, na period od četiri godine, koncipiran je na 1,22 milijarde eura. On je, kako je tada saopšteno iz Vlade, sastravljen od dugoročnih i kratkoročnih mjera i, kako su objasnili svojevrsna je ekonomska strategija “čime će se obezbijediti izvjesnost i predvidivost za privredu, kompanije i preduzetnike, a sljedstveno tome – i sigurnost za zaposlene, penzionere, korisnike socijalnih davanja, i sve naše građane”. Vlada je produžavala subvencije zarada za najugroženije djelatnosti…

Komentarišući mjere podrške i pakete pomoći privredi i građanima prethodne vlade, Kaluđerović kaže da su bile adekvatne i pravovremene.

„Ono što je bila dobra karakteristika svih paketa jeste da su predstavljali kombinaciju mjera koje su usmjerene na privredu, i na stanovništvo, odnosno zaposlene ali i najosjetljivije grupe građana kao što su primaoci socijalne pomoći“, saopštila je Kaluđerović.

Pozitivno je i to što su, kako ocjenjuje, mjere bilo dobro usmjerene i selektivne.

„Pomoć su dobijali samo oni kojima je ona bila zaista potrebna, što je najvažnije obezbjediti kod bilo koje pomoći koju država pruža“, istakla je Kaluđerović.

Nova vlada premijera Zdravka Krivokapića je, kako je prije nekoliko dana saopšteno, odlučila da nastavi subvencionisanje zarada za decembar u sektorima turizma, ugostiteljstva, javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju, izvođačke umjetnosti i stvaralaštva, predškolskog obrazovanja i drugih uslužnih djelatnosti i organizacije događaja.Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović kazao je tada da je novina da se subvencije uvode i za preduzeća i preduzetnike koji pružaju usluge u djelatnostima vezanim za aktivnosti u teretanama, fitnes centrima, sportskim salama, kao i u dječijim igraonicama, u visini od 50 odsto bruto minimalne zarade.
Formirana je i radna grupa u okviru Ministarstva ekonomskog razvoja koja radi na osmišljavanju novog pateka podrške, koji će biti važeći u prvom kvartalu naredne godine i koji će , kako su najavili, pored finansijske sadržati i neke nefinansijske mjere podrške privredi.

Nova vlast, smatra ekonomski analitičar Predrag Drecun, mora pronaći način da završi kompletan autoput do Boljara, jer jedino tako možemo postati infrastrukturno dio srednje Evrope.

„Treba početi i gradnju jednog velikog energetskog objekta jer je nedopustivo da 50 godina nijesmo izgradili nijedan. Tek kad zatvorimo bilanse hrane i energije Crna Gora može da bude suštinski nezavisna, odgovorna država prema građanima“, smatra Drecun.

Netolerancija

On kaže da ga najviše brine netolerancija između vlasti i opozicije, što je bilo dominantno za vrijeme prethodne vlasti a i sadašnje.

„Bez određenog nivoa političke tolerancije i jasnih poruka strancima da smo društvo koje prihvata političke razlike i živi u toleranciji neće biti jačih investicija. Oni se plaše nestabilnih država i u njih dolaze samo avanturisti“, upozorava Drecun.

Kad se uskoro i definitivno podvuče crta ispod 2020. znaće se tačno koliki je ekonomski ceh plaćen.

I u 2021. ulazimo sa virusom a koliko ćemo se efikasno boriti zavisi od spremnosti privrede, države i građana da nastave da funkcionišu u vanrednim okolnostima.Ne smije se zaboraviti, upozoravaju analitičari, da smo svi već umorni od tih okolnosti.

Platili ceh visokom učešću usluga u BDP

Drecun kaže da je korona našu ekonomiju snažno pogodila zato što su u strukturi dominantne usluge, a realni sektor je slabo razvijen.

„Turizam, koji čini preko 25 odsto BDP zabilježio je veliki pad prihoda a lančano se to proširilo i u drugim sektorima. Moramo napraviti zaokret, razviti realni sektor, poljoprivredu, energetiku, i infrastrukturu i na bazi ta tri stuba razviće se I jak turizam. Nema kvalitetnog turizma bez dobre infrastrukture, energetske stabilnosti i svojih a ne tuđih imputa“, smatra Drecun. On podsjeća da su naša glavna turistička mjesta loše infrastrukturno opremljena.

Zbog toga nam se, kaže, sve ovo i desilo.

„Pokazala nam se slabost ekonomskog sistema zasnovanog na neoliberalnom konceptu. Zato treba napraviti novu strategiju, poljoprivredu staviti u centar. Neophodna je supstitucija uvoza sa značajnim iznosom agrarnog budžeta u početku, U prvih pet godina agrarni budžet treba da bude po najmanje 200 miliona. Da država aktivno prati razvoj između sjevera i juga. Ako smo u vrijeme Kralja Nikole imali million grla sitne stoke danas Crna Gora može da ima dva miliona a ona jedva da ima 200 do 250 hiljada“, smatra Drecun i dodaje da su mnogi naši potencijali netaknuti- Velika plaza, Buljarica, Luštica, Jaz…

Treba nam digitalizacija, a ne industrijalizacija

Jadranka Kaluđerović kaže da će oporavak biti postepen.

„Važno je ispravno shvatiti poruke ekonomske krize koju nam je donjela pandemija. Ekonomsku aktivnost treba održati ne industrijalizacijom već digitalizacijom, i daljim otvaranjem i saradnjom sa svijetom, a ne zatvaranjem i vraćanjem na centralnoplansku privredu“, poručila je Kaluđerović.

Snažno pogođeno 80 odsto malih preduzeća

U nedavno objavljenom izvještaju UNDP sa podacima iz septembra 2020. navodi se da je pandemija imala snažan negativan uticaj na 80 odsto malih preduzeća. Prema podacima iz maja, više od polovine preduzeća zabilježilo je preko 75 odsto nižu prodaju u odnosu na isti prošlogodišnji period, dok četiri od deset bilježi stopostotni pad prodaje. Gubici od preko 75 odsto uglavnom su u sektoru usluga.

Smanjenje prodaje do polovine ima 41 odsto preduzeća, a do četvrtine 18 odsto.

Dok je u maju preko dvije trećine kompanija očekivalo pad, sada to prognoyira 80 odsto. Takođe, dok je prema podacima iz maja, 34 odsto preduzeća očekivalo pad ulaganja, a sedam odsto smanjenje broja stalno zaposlenih, u septembru čak 50 odsto preduzeća očekuje pad ulaganja, a 16 odsto smanjenje broja stalno zaposlenih radnika.

Preduzeća koja se suočavaju s finansijskim teškoćama kao posljedicom pandemije kovid-19, očekuju dodatnu ekonomsku podršku Vlade, a istraživanje u septembru pokazuje da 53 odsto preduzeća očekuje beskamatne kredite s povoljnim grejs periodom, 45 odsto se nada nižoj stopi PDV, 43 odsto smanjenju doprinosa, a 38 odsto subvencije na plate.