Na današnji dan 1990. godine dogodio se incident koji je američki CNN svojevremeno uvrstio na listu fudbalskih događaja koji su promenili svijet.

Tog 13. maja na zagrebačkog „Maksimiru“ trebalo je da se igra derbi jugoslovenske Prve lige između domaćeg Dinama i gostujuće Crvene zvezde.

Duel „modrih“ i „crveno-belih“ trebalo je da odlučuje o prvaku Jugoslavije, ali se ispostavilo da je prekid tog meča simbolično najavio početak građanskog rata između Srba i Hrvata i raspad zajedničke države.

Smatralo se da je ceo događaj izrežiran, jer su kamenice i flaše već bili dopremljeni oko Dinamovog stadiona i u njemu. Incidenti su kulminirali tučom policije i navijača oba kluba na samom terenu i tribinama.

„Straha za nas nije bilo jer, ponavljam, nismo očekivali da će se to dogoditi. Više smo bili šokirani. Kad je kamenje počelo da pada na teren, otišli smo u svlačionicu i većinu događaja videli tek kasnije na televiziji. Igrači Dinama su pričekali da se situacija malo smiri i zajedno smo napustili stadion. Svi smo mi bili veliki prijatelji, sportisti i do danas smo u odličnim odnosima. Koliko nismo bili svesni što se događa, toliko smo bili svesni da nam to ne treba. Nikad ni pre ni pose nisam neku neugodnost doživeo u Zagrebu. Imam osećaj da se dugo vremena jedan balon punio i da se tog dana toliko naduo da je morao da eksplodira. Teško mi je kao sporisti dati odgovor zašto se to dogodilo baš toga dana, jer liga se igrala i sledeće godine, a onakvih nereda nije bilo. Danas, nakon 30 godina, mislim da neću pogrešiti ako kažem da se zna ko je to sve izrežirao i kome su neredi bili u interesu. Politici da, a nama sportistima ne“, rekao je tadašnji Zvezdin golman Stevan Dika Stojanović.

Detalj koji je obilježio okršaj huligana iz Zagreba i Beograda na travi maksimirskog stadiona je nasrtaj kapitena Dinama Zvonimira Bobana na policajca Refika Ahmetovića.

„Kad sam se podigao, tad su me moje kolege koji su bili blizu mene nagovarale da mu pucam u leđa. Da ga ubijem. Ali nisam htio, sve je bilo režirano. Nagovarali su me sve vrijeme dok je on tu bio na stazi. Njega je Kuže odveo prema svlačionici. Ja sam rekao: ‘Ako vi hoćete da pucate, imate svoj pištolj i pucajte. Ja neću pucati“, rekao je Ahmetović godinama kasnije.

On je istakao i da su BBB željeli da ubiju Dragana Stojkovića Piksija.

„Kad smo malo stegli BBB-ovce koji su sa sjevera utrčali na teren i pitali ih šta ih je nateralo na divljanje, čuli smo sledeće: „Imali smo dogovor da ubijemo Piksija!”. Svi su govorili isto, kako su dobili naredbu da ubiju Dragana Stojkovića. Kako je brzo došlo do promjene vlasti, promjenile su se i policijske uprave, pa niko nije insistirao na tome da se otkrije naređenje o Piksijevoj likvidaciji“, dodao je bivši policajac.

Konačan bilans nasilja bilo je 79 povređenih policajaca i 59 povređenih navijača. Ta sezona je uspješno završena, a Zvezda je godinu dana kasnije opet gostovala u Zagrebu gde je poražena 3:2 u meču bez incidenata.

Zvezda je nakon toga postala šampion Evrope, Zvonimir Boban je u tih godinu dana odigrao četiri utakmice u dresu Jugoslavije, ali više ništa nije bilo isto na Balkanu.

„Trebalo je da čuvam Bobana, ali nažalost do utakmice nije došlo. Uvek sam volio da dođem na Maksimir, obožavao sam da igram tamo. Utakmice protiv Dinama ili Hajduka su bili pravi derbiji, dani za koje smo živjeli. Tako je bilo i tog dana. Puni iščekivanja, uzbuđenja, došli smo u Zagreb, ali dogodilo se to što se dogodilo“, rekao je Refik Šabanadžović. „Šta sam ja znao o politici? Kao klinac sam iz Željezničara došao u Zvezdu, a tamo su tada bili igrači iz cijele Jugoslavije. Prosinečki i Jurić Hrvati, Najdoski i Pančev iz Makedonije, Rumun Belodedić, Crnogorac Savićević… Svi smo se družili i nije nas bilo briga za politiku u to doba. Kad sam vidio to što se događa na tribinama i na travnjaku, doživio sam šok“.

Danas, navijači Dinama 13. maj obeležavaju kao početak „Domovinskog rata“ i svake godine na taj datum klub i navijači polažu cvijeće i pale svijeće na spomeniku Bed blu bojsima poginulima u građanskom ratu.