Стрељаштво

Стрељаштво као спорт у Пљевљима има веома дугу традицију. Стрељачке дружине прије Другог свјетског рата су постојале у СПД Братство и касније у Соколском друштву. Послије Другог свјетског рата ова активност се наставља, па на ватреној линији излази велики број гимназијалаца и других такмичара као што су били Милован Јовић, Ибро Паламар, Љубо Чабаркапа. Гимназијска стрељачка дружина имала је доста добрих стрелаца и оних који су са знањем и ентузијазмом радили са младима, пре свих проф. Ђорђе Петровић и Данило Кнежевић. У том периоду запажене резултате на републичким првенствима и МОС играма постижу Миливоје Раонић, Бранислав Брашанац, Момчило Кнежевић и Бахрија Кујунџић свакако најбољи пљевљски стрелац свих времена.

Шах

Шах се у Пљевљима играо и прије Другог свјетског рата, а први клуб ове древне игре у Пљевљима основан је 1945. године. Истакнутији играчи били су Божина Ђоловић, др Саво Лала Димитријевић, Леко Јовашевић и Хамдија Шахимпашић. Педесетих година, пљеваљски шах везан је за имена: Мила Лучића, Есада Софовића, Ћика Аћимовића, Бутка Халилбеговића, браћу Вељка и Јошу Радовановића, Суља Башића, Ружда Сарвана, Веља Деспотовића…Од 1953. године њима се прикључују талентовани: Момчило Момо Вуковић, Божидар Бојовић, Миро Божовић, Душко Милић Ћока, а од жена: Викторија Перуничић, Зага Ђуровић, Вуковић, Дата Шмиговић…

Почетком шездесетих година прошлог вијека пљеваљски шах је богатији за: Ика Хаџовића, Марта Чворовића, Миша Зарубицу, а од 1970. и за Рајка Попадића Лауа, Вука Аничића, Видана Јакића, Обрена Бајчетића, Гојка и Милоша Боровића, Горана Шљивића, Рашида Паламара, Рајка Кнежевића…

Од 1980. године долазе и млади: Власто Бујишић, Љубо Ковачевић, Драгоје Јовић, Радоман Чоловић, Есад Чутурић, Миленко Лончар, Дејо Драгашевић, а од жена: Лидија Пејовић, Биљана Вуковић, Љиљана Бајчетић, Нада…

ШК Рудар је био првак Црне Горе 1980, 1982, 2000. и 2002. године, а побједник купа Републике 1981. године. Шест пута је наступао у Другој савезној лиги Југославије. Његови чланови постизали су запажене резултате на разним такмичењима, а највећи успјехе су постигли Момчило А. Вуковић првак Црне Горе 1959. године и Марто Чворовић који 1990. године дијелио од првог до трећег мјеста, Јагош Грбовић првак Народне милиције Југославије за 1951. годину…

ШК Рудар и град Пљевља били су 1989. године успјешни домаћини 44. првенства Југославије за мушкарце. Свакако да је успјех пљеваљског шаха нераскидиво везан за Душка С. Милића (1937) који је као дугогодишњеи играч, председник и секретар клуба, савезни судија, изузетно заслужан за развој и популарност ове игре међу Пљевљацима. Милић је 1991. године написао и књигу о пљеваљском шаху: «Д-4».

У свету нашег шаха видно мјесто припада и Пљевљаку Срђи В. Драгашевићу (1950), предсједнику ШС ЦГ и мајстору ФИДЕ, великом заљубљенику у ову древну игру, захваљујући коме се сваке године одржава сусрет свих генерација шахиста у нашем граду.

Борилачки спортови

Пљеваљски спортисти постижу запажене ретултате и у бориличким вјештинама, највише у каратеу. Почеци и први успјеси пљеваљских каратиста везани су за име Енвера Белог Храповића, мајстора каратеа пети дан и КК Пљевља, који је био творац првих великих резултата и медаља и расадник великог броја поборника ове племените вјештине. После Храповића, долази плејада сјајних мајстора који су освајали титуле правака на разним државним, европским и свјетским такмичењима: Рајко Госпић, Чедо Госпић, Славенко Бајић, Никола Вучетић, Весна Ђондовић, Бојана Марковић, Тања Радовић…

Карате клуб Рис основан је пре 15 година. За то време кроз њега је прошло више од хиљаду чланова, а неки од њих су освајали одличја на европским, балканским и државним такмичењима. Истакнути чланови клуба су: Рајко Госпић, Бојана Марковић, Тања Бељкаш, Миливоје Чабаркапа, Лазар Боровић, Никола Вучетић, Бобан и Горан Госпић, Драгана Божовић, Ђуро Цупара… Тренер клуба је његов оснивач Славенко Бајић, мајстор каратеа четврти дан.

Изузетне резултате постигле су у 2003. и 2007. години и чланице КК Потоци Ружица Максимовић, Јована Аничић, Биљана Шљукић и Ивана Митровић, које су и чланице државне репрезентације. Р. Максимовић и Ј. Аничић су на првенству Балкана у Истанбулу за пионире и наде, освојиле бронзане медаље.

Атлетика

Без обзира на тешке услове и третман који има «краљица спортова» на свим просторима наше државне заједнице, па и у Пљевљима, она је и у граду испод Голубиње увијек имала своје поборнике. У овој краткој хроници неће бити забележени неки значајни клубски резултати, али имена Славка Р. Драгашевића, репрезентативца и држаног првака из 1959. године на 100. м. (10,4), Сеада Конда, репрезентативца у маратону и члана АК Сарајево, Славенка Вранеша олимпијца из Сиднеја 2000. године и млађане Иване Фатић, наше наде за XXI вијек, сада чланице АК Црвена звезда Београд.

Свакако да су вриједни пажње резултати које су постизале генерације пљеваљских атлетичара и заљубљеника у ову витешку дисциплину: Иван Терзић, касније члан загребачке «Младости», Милутин Муте Јестровић, касније савезни атлетски судија, Дико Драгашевић, Љубо Ћировић (АК Сарајево), Касим Гаџо, Милун Терзић, Тодор Радовић, Новак Дамјановић, Војислав Баланџић, Миладинка Лаковић…

Тренери и спортски радници

И Пљевља су, као и већина сличних градова и средина, оскудијевала у спортским стручњацима и радницима приврженим овом виду људске дјелатности. Поготово је то било изражено у послијератним годинама, када су ту улогу преузели приучени „предњаци“ и они које су дуго година одређивали надлежни комитети. Зато готово и немамо неко познато тренерско име које се је изњедрило у пљеваљском спортском животу. За његово одржавање треба ипак бити захвалан: Ремзу Нухановићу, Драгану Ивановићу Чиљи, Радулу Косорићу, Милутину Муми Вукојичићу, Исмету Појатићу, Сапку Селмановићу, Бећу Дурутлићу, Миодрагу Марковићу, Дари Кнежевић, Душку Рашовићу, Мијату Шљукићу, Буду Јестровићу, као и великом броју наставника и професора физичког васпитања који су активно учество вали и спортском животу града: Фаруку Кадићу, Љубу Матовићу, Дику Драгашевићу, Нају Поповићу…

Мали је број Пљевљака, спортиста који се професионално опредјелио за тренерски позив и радио и ван нашег града: Зоран Вранеш је дуго година тренер на Канарским острвима, Љубо Матовић у арапским земљама, Драган Аничић, кошаркаш Милан Рондовић…

У Пљевља је у зависности од могућности и амбиција, радио и велики број стручњака из других градова и клубова посебно у фудбалу и рукомету: Борис Маровић, Мирко Ждерић, Влатко Вујошевић, Фрањо Пазмањ, Стеван Поздер, Никола Ракојевић, Драган Шаковић, Михајло Микела Обрадовић, Вук Рогановић…

Спортски радници, у првим деценијама послије Другог свјетског рата, били су углавном из редова друштвено-политичких структура, па и Пљевља у том погледу нису била изузетак: Ахмо Селмановић, Радомир Матовић, Војо Перуничић, Слободан Рондовић, Кемал Чоле… Пљевљакa је мало и у прошлости и у садашњости у спортским форумима. Свакако, свијетло име је наш земљак Данило Кнежевић, један од најуспешнијих предсједника Кошаркашког савеза Југославије, Зоран Дамјановић, генерални секретар ФС СЦГ и ФК Црвена Звезда, Миленко Безаревић, председник Школског савеза СЦГ, Радослав Шљиванчанин, директор женске рукометне репрезентације СЦГ, Мухамед Герина, члан ИО ФС Црне Горе и дугого дишњи секретар ФК Рудар, Драго Бојовић, истакнути рукометни радник из времена успона РК Рудар, Предраг П. Шиљак, неуморни радник СОФК- е…