Радоман-Ристо МАНОЈЛОВИЂ
Завичајни музеј
Пљевља

У Завичајном музеју Пљевља чувају се оригинални занисници сједница Општинског одборау Пљевљима, који су настали између 27. октобара 1918.и 4. марта 1920. године.1 Записници су садржани у три свеске формата 210х 334 mm, са корицама меког повеза индигоплаве боје. Вођени су рукописним ћириличним писаним писмом на укупно 142 непагиниране странице.

У њима је забиљежено тридесет шест редовних и једна ванредна сједница,са укупно сто тридесет једном тачком дневног реда. Редовне сједнице обиљежаване су нумерацијом и то у низу од римског броја I до римског броја XXXI, обухватајући период између 27. октобара 1918. и 27. децембра 1919.године. У том низу, највјероватније омашком, прескочена је нумерација под редним бројем XXI. Једна једина ванредна сједница одржана је између VII и VIII редовне сједнице, 20. фебруара 1919. године. Сједнице Одбора из периода од почетка 1920. године па до 4. марта 1920. године регистроване су нумерацијом у низу од редног броја 1. до редног броја VI.

Према својој надлежности, Опшински одбор се искључиво бавио npo-
блемима који су се тицали вароши Пљевља као посебне администативне јединице у оквиру Среза Пљеваљског, мада је на својим сједницама бирао и представнике Мјесног и Окружног одбора. Срез Пљеваљски, заједно са Срезом Бољанићким, административно је сачињавао Пљеваљски округ,који је у то вријеме био један од десет постојећих округа у Црној Гори,територијално покривајући исти простор који данас припада Општини Пљевља. Општински одбор у Пљевљима није био изабран слободном вољом грађана, већ је након завршеткаПрвог свјетског рата и ослобођења од окупације аустроугарске војске, због хитности, био привремено постављен
од стране полиције,4 како би обезбиједио функционисање државне власти и сачувао јавни ред и мир у грацу у коме је пријетила опасност да завлада безвлашће.

Тематика у записницима сједница готово да је искључиво локалног карактера, тако да и интересовање за њен историографски и општедруштвени значај треба тражити у том правцу.
За непуних осамнаест мјесеци одржавања сједница, у раду Одбора, са повременим персоналним промјенама, учествовало је укупно 38 одборника, пет кметова, два секретара, који су уједно били и писари Одбора, водећи и записнике о којима је ријеч. Промијенила су се и три предсједника Одбора, а сједницама су често предсједавали и заступници предсједника, којих је евидентирано тројица, искључиво бираних из одборничких редова.

Према постој ећим записницима, у раду Општинског Одборау Пљевљима за поменути период, учествовали су следећи одборници: Перо Јанићијевић,Илија Самарџић, Нико Пејатовић, Мурат Трхуљ, Јакша Поповић, Стеван Јовашевић, Лазар Шећеровић, Гвоздо Бајић, Михаило Н. Џуверовић. Михаило Живковић, Махмутбег Манововић, апотекар Ристо Вукотић, Даут еф. Хаџикадрић, Дашо Груичић, муфтија Дервиш Шећеркадић, Ђорђо Јанићијевић, Алекса Бајић, Голуб Зечевић, игуман Серафим Џарић, Др.Јаков Зарубица, свештеник Саво Вукојичић (у почетку као предсједник, а касније као одборник), Мујага Хаџиатлагић, Муратбег Селмановић, Мехага Пашовић, Урош Милинковић, Ћамил Дрнда, М. Рустемагић, Арсо Поповић,Јован Ђенисијевић, Омербег Селмановић, Милан Бавчић, Јусуф Катана, Ха-
санбег Селмановић, Јосиф Бајић, X. Пашефендић, Лексо Џуверовић и Смајо Љуца. Кметови Одбора били су: Урош Милинковић, Алекса Бајић, Омербег Селмановић, Јосиф Бајић и ЈакшаПоповић. Дужност првог секретара вршио је Стеван Дебељевић, а другог Коста Милошевић, који је касније био и први секретар. Први предсједник Општинског одбора био је Саво Вукојичић,свештеник, обављајући ту дужност седам првих сједница, одржаних између 1 октобра 1919. и 19. фебруара 1920. године. Други предсједник био је Омербег Селмановић и то само на ванредној сједници и следећој редовној ,осмој по званичном реду, којом није предсједавао нити њој присуствовао, јер је по записнику ту сједиицу водио засгупник предсједника, кмет Јосиф Бајић.Дужност предсједника Омербег Селмановић временски је обављао од 19.фебруара до 13. марта 1919. године. Трећи по реду и последњи предсједник овог сазива Одбора био је Александар Бавчић, за чије је вријеме одржано укупно 28 сједница, у временском трајању од 28. фебруара 1919. године до 1 марта 1920. године. Као заступници предсједника у његовом одсуству,појединим сједницама предсједавали су и одборници, Лазар Шећеровић и
Мехага Пашовић.

Дужност државног апотекара обављао је Ристо Вукотић, све док апоте-
ка није постала приватно власништво, а дужност Начелника чистоће вршиоје Петар Јањушевић. Поред Стевана Дебељевића и Косте Милошевића, записнике сједница Одбора водио је још и Гојко Росић.

Предсједник, секретар, кметови и одборници који су присуствовалисједници, обавезно су потписивали записник no њеном завршетку. Интересантно је указати и на једну занимљиву чињеницу. Наиме, три одборника,муфтија Дервиш Шећеркадић, Муратбег Селмановић и Мујага Хаџиатлагић,потписивали су се тако што су арапским писмом исписивали наше словне знаке, а што, наравно, није пракса арапског језичког правописа.

За професионални рад из буџета Општинског одбора исплаћиване су
надокнаде заукупно 21 дужност. Тако је предсједник имао плату 250 круна.
Благајник, који је уједно био и I кмет, примао је плату 250 круна, апотекар 240, II и III кмет по 200 круна, секретар и I писар такође по 200 круна, II писар 180, надзорник чистоће 150, жандари, којих је било укупно 10, по 150 круна, I послужитељ 150 и II послужитељ примао је плату од 100 круна.
Државни чиновници и службеници који су били учесници ослободилачких ратова, примали су и ратни доплатак у висини од 60% своје плате, који је такође исплаћиван из буџета Општине.

Сви одборници и чиновници су полагали заклетву и писмено је потписивали у складу са актом који је доносило Начелство округа.Својим садржајем и тематиком Записници осликавају тешко вријеме након завршетка великих ратова, најприје балканских, а убрзо и Првог свјетског рата, као и проблеме који су иастали као њихова неминовно последица са којима су се суочавали грађани Пљеваља. Аустроугарска војска напустила је Пљевља 15. октобра 1918. године. Српске јединице ушле су у град тек дванаест дана касније, 27. октобра. Убрзо је уследила Велика народна скупштина у Подгорици и настанак нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Сва та турбулентна историјска дешавања за веома кратко вријеме, оставила су огромне последице, како у окружењу,тако и на самом простору Пљеваља. Новонасталу ситуацију, након коначног ослобођења града, добрим дијелом осликава и Записник прве сједнице Општинског одбора у Пљевљима, одржане 27. октобра 1918. године, баш на дан кад су у Пљевља ушле ослободилачке јединице.

Сједницом је предсједавао предсједник Општинског одбора г-дин Саво Вукојичић, свештеник, а сједници су, поред редовних одборника који су на истој положили и заклетву, присуствовали још к-дант мјеста потпоручник Давид ЈТончаревић и Окружни начелник Никола Минић. У Записнику те Прве сједнице се каже:

,, Окружни начелник г-дпн Miimih узгша ријеч и гоеори о тешкпм приликама, које су наступиле v еароиш после одласка аустроугарских еласти, а услед доласка пљачкашкиххорди, које су заеладале у вароши. Из тога хаоса спасао нас је долазак српске војске на челу са Господом потпоручницима/…/ Зечееићем и Давидом Лончаревићем, који су се најенергичније заузели,те у нашој вароиш успоставми власти, ред и љшр, ослободивши нас како тешког ропства тако и пљачкашких хорди, те позива одбор да им узвикну живели. Бурни узвици „живели „.

У оквиру својих надлежности Општински одбор у Пљевљима бавио селокалним питањима из области економије, привреде, пољопривреде, судства, здравства, просвете, културе, и посебно, комунално-урбанистичким,административним и изнад свега, социјалним проблемима. Поред лица која су професионално обављала одређене дужности, Општински одбор је поједине проблеме решавао формирањем својих бројних радних тијела,мањих одбора и комисија, волонтерског типа, најчешће бираних из реда одборника. Тако су, рецимо, формирани Порески одбор, Финансијски одбор,Одбор за разрез општинског приреза, Одбор за преглед касе и рачуна, Од-
бор за прехрану, Одбор за давање назива улица, Одбор за разделу одела, затим, Комисија за процјену штете учињене од стране непријатеља, Комисија за изналажење и издавање општинских башти, Комисија за преглед амбара код посједника и слично.
Основна функција Одбора била је стандардно планирање и остваривање буџета на годишњем нивоу, као и његова рационална потрошња за опште добро града и грађана Пљеваља. Приходи буџета стицани су убирањем пореза п такси и издавањем под закуп државне имовине. Порези су убирани по утврђеним списковима сачињеним од стране надлежне пореске управе,а о реализацији тог посла бринуо је Порески одбор изабран од стране Општинског одбора. Издавање под закуп државне имовине вршено је путем лицитација, о чијем су ваљаном спровођењу бринули намјенски изабрани одбори и комисије.

Под лицитираним закупом редовно су се издавали:мајдан угља, општинске зграде, друштвене баште, безвласничка земља,општинска вага, а повремено и друга општинска имовина. Такса као при-
ход убирана је од увоза робе, продаје живе стоке, издавања одобрења за отварање угоститељских објеката, занатских и трговинских радњи, административних потврда и сличних дјелатности. Наплаћивала се такса и на увоз сувих и сирових шљива за печење ракије, на телалију и слично. На VII сједници Одбора, под тачком 3) дневног реда, донијета је одлуку да се уведе такса чак и на свирање и разне игре, па је мјесечна такса за играње карата износила 5 динара, домина и тавле такође по 5, а билијара 10 динара. Такса за свирање наплаћивала се, у зависности од музичке групе локала, од 5 до 10 динара и то само за једно вече.

По указаним потребама, најчешће ванредним, за решавање појединих финансијских проблема вршен је намјенски разрез на одређену своту новца појединим, углавном добростојећим грађанима. Такав је примјер сједнице на којој се чита и усваја ….. листа ово. ашњих трговина на које је разрезат прирез за болницу овдашњу/“.

Поједине финансијске проблеме Одбор је решавао прикупљањем нов-
чане помоћи и од других општина. Тако је, једном приликом, предсједник Општинског одбора г-дин Александар Бавчић ,,… донио из Сарајева 10.000 Круна за спротпњу u замолио одборнике да се изјави захвала сарајевској општини “,15 што је и учињено.
Проблеми здравства такође су били честа тема сједница. Дужност
општинског љекара, којег град није имао у то вријеме, одлуком Одбора заповијеђено је да обавља окружни љекар Др Јаков Зарубица. Суду Општине Пљевља ставило се у дужност да распише конкурс за општинског љекара и када нови буде изабран, Др Зарубица ће се разријешити ове дужности. Одбор му је за то исплаћивао мјесечну надокнаду и својом одлуком наложио да , сву сиротињу у Вароши Пљевљу има бесплатно лсчити“ додајући још да ,,… Др Зарубица неће илшти право на дневнице, нити додатак, пошто исте прима од државе, као државни чиновник. “

Како град није имао болницу, појава пјегавог тифуса као заразне болести навео је Одбор да оформи комисију која ће разрезати наовдашње трговце своту од 10.000 динара. Од тих средстава требало је изнајмити, какo се у записнику каже, једну кућу која би служила као болница, искључиво за заразне болести, купити 10-15 сламњача и обезбиједити 2-3 послужитеља.
Окружно начелство Пљеваља, својим актом упозорило је Градски одбор да се прирез може разрезати само на добровољној основи, што је очигледно и урађено јер је болница ипак оформљена.

Школство је било једна од кључних брига општинског Одбора. Одбор
је одобравао предлоге за школске вирилисте и чланове Школског одбора.
Тако је Општинска управа поставила за чланове школског одбора: 1.
Као вирилисте месног пароха Сава Вукојичића и општинског кмета Алексу Бајића; као активне чланове: Ника Пејатовића, Милана Живковића и Мурата Трху.на „. Школски буџет за 1919. годину, предложен од Школског одбора и поправљен од стране Надзорништва, износио је 24.750 динара.Одборник Михаило Цуверовић био је општински представник, односно члан Школског одбора који је од буџетских средстава вршио набавку школских потрепштина. Плаћане су и станарине учитељима, обезбеђиване пла-
те послужитељима школа, решавано је још низ свакидашњих и ванредних проблема.
За вријеме мандата овог сазива Одбора потекла је иницијатива о
оснивању још двије школе у Пљевљима, Занатске и Женске школе, као и отварање V и У1разредаГимназије. Својомупорношћу Одборје издејствовао код надлежног Министарства просвете да се та иницијатива и реализује.
Разматрао је и иницијативу директора Гимназије, г-дина Николе Минића, о оснивању једног интерната у граду и донио одлуку да се општински прирез повећа за 10.000 динара и тај новац стави на располагање управи Гимназије за реализацију те хумане идсје. Одбор је, такође, обезбеђивао бесплатну испоруку угља за Гимназију, а бринуо је и о набавци и испоруци школских уџбеника.

Један од кључних проблема којима се бавио Одбор била је брига
о социјалној сигурности најсиромашнијих грађана у вароши. Већ на II сједници, одржаној 30. октобра 1919. године, донетаје Одлука даће се угаљ убудуће за сиротињу давати бесплатно и одредити дани у које he која махала пргшати“.26 Угаљ је одобрен да се експлоатише и појединцима на сопственој земљи, с тим што је одлучено дасе 1/3 утврђене продајне цијене угља уплати на рачун намијењен сиротињи,Једнократне новчане помоћи Одбор је исплаћивао готово свакодневно. Исплате Су вршене преко Општинског суда. Корисника је било различитих, почев од интернираца који су се враћали из аустроугарских логора, па преко ратних инвалида, болесника, студената, ђака, до сиромашних грађана, којих је у то вријеме било изузетно много.

Примјера ради, на IX сједници Одбора, донета је одлука која гласи: ,, Овлашћује се Општински cvд , да из позиције Бр. 16 на непредвиђене расходе, може потпомагати, давањем путног трошка и најнужније спреме сиротну децу и младиће који би полазили на какав занат. У граду је постојало и сиротиште, које је такође финансирано из буџета општинског Одбора.

Ha XIX сједници, Предсједник општинског одбора у Пљевљима, г-дин Александар Бавчић, упознаје одборнике са иницијативом о сирочишту које ће Енгл./еска/ Мисија да оснује, те да је потребна дорада за кухињу, куварица и дрва “ w За ту потребу изабран је Одбор који су сачињавали: три одборника, Ћамил Б. Дрнда,Јусуф Катана и Хасан Б. Селмановић, затим кмет Јосиф Бајић, као и четири
учитеља, Прок./опије/ Шиљак, Љубо Зечевић, Ристан Павловић, Добринка Ћирковић и још једна грађанка, Софија Шећеровић, а имао је дужност и обавезу да се стара о потребама сиротишта.

Брига Одбора о стандарду својих грађана испољавала се, између оста-
лог и са одређеним утицајем на квалитет самих производа који су се налазиле у трговинским радњама и посебно, конроли цијена одређених производа,нарочито основних животних намирница. Тако је, у једном тренутку, Одбор донио одлуку да се пекарима нареди да квалитетније пеку хљеб и да Општинска управа одређује цијену хљеба према пијачним цијенама жита, док је цијена угља утврђена на 4 круне по метричкој центи. Одбор је доносио и одлуку о забрани извоза животних намирница и стоке из Општине, као и о продаји меса у лубини, како би умањио проблеме несташице одређених
производа.
Одбор је бринуо и о комуналном уређењу града. У ту сврху су купљена
кола и коњи за одвоз смећа, а редовно је набављан и потрошни материјал за обезбеђење освјетљења улица. Питање водоснабдијевања грађана такође је била брига Одбора. На иницијативу грађана насеља Моћевац да им се обезбиједи јавна чесма, Одбор је закључио да се vnuma фочанска оп-
штина nouimo би радио надзорник водовода који се у Фочи налази. Сад по могућности Максим Бојовић да направи. “
Градска ватрогасна служба је дјеловала на волонтерској основи, али
нису ријетки примјери да се новчаном наградом у виду једнократне исплате награди и по 20 ватрогасаца.

Разумијевања за културу такође је постојало, истина са скромним средствима која је дозвољавао прескромни буџет. Тако је, на примјер, Одбор прихватио предсједников предлог за 30 ком. књига (песмарице) нашег песника Фадила Куртагића; да их Оп. пп пнскп ( ‘rc) купи по 4. Kp./ywo/ комад, и на крају школске/ године, да се разделе добрим ђацима. цијена угља утврђена на 4 круне по метричкој центи. Одбор је доносио и одлуку о забрани извоза животних намирница и стоке из Општине, као и о продаји меса у лубини, како би умањио проблеме несташице одређених производа.

Такође је позитивно ријешен и захтјев Одбора за пренос костију и
подизање споменика Гаврилу Принципу, те је наложено да се за ту сврху издвоји 100 динара.
Одбор је подржао и предсједников предлог да се на дан 26 ов./ог/м/
есв/ца одржи благодарење и опело за пале борце за ослобођење “.
На сједницама Одбора су покретане и разматране разне иницијативе.

Тако је, рецимо, на једној сједници одлучено да се затражи од Министарства привреде да се у Пљевљима отвори Пољопривредна станица, а од Министарства Војног, да се повећа гарнизон.

Занимљив је и став Одбора по питању акта упућеног од стране Окруж-
ног начелства о оснивању Аграрне комисије, у коме се каже: „Пошто уподручју ове Општине нема чипчија, те Општински Oдбop на темељу тога није потребна Аграрна Комисија. То јасно указује да у Пљевљима већ тада није владао стари турски земљишни систем заснован на чифчијским односима, који је Аграрном реформом укинут од стране државе тек 1919. године.

Поред бављења уобичајеним обавезама, Одбор је одржавао и сједнице
свечарског типа поводом неког пригодног догађаја, државног или вјерског празника. Примјер једне такве свечане сједнице, била је IV по реду сједница,одржана 2. децембра 1918. године, која је имала само једну тачку дневног реда да се на њој изради програм за прославу рођендана Њ. В.Престолонаследника. Председник моли Одбор да нађе најбољи начин, који би био достојан ееликих дела, која је извришло Његово величанство. На првом месту потребно је да се одржи благодарење како v православној цркви, тако и у џамији, за здраеље и срећу Његовог Величанства. Потребно је да тога дана војници овд./ашње/ посаде буду почашћени, те да се у ту серху подејствује код ocć. ашњег грађанства, да свако приложи nо нешто било у ноецу или v храни. Официри да буду засебно почашћени на једном банкету. После подне народно весеље пред Општинском зградом.Увече да вapoui буде осветљена. После вечере забава са позоришним комадом. Тим поводом изабрали су два одбора. Први Одбор задужен је за прикупљање прилога сачињавали су добростојећи и угледни људи, као што су Дервиш Шећеркадић, муфтија, Лазар Шећеровић и Гвоздо Бајић,двојица најугледнијих трговаца у граду. Други Одбор био је задужен за приређивање прославе, а представљали су га одборници: Алекса Бајић,Стеван Јовашевић, Махмутбег Манововић, Даут еф. Хаџикадрић, Јакша Поповић, Ристо Вукотић, Михаило Џуверовић, Илија Самарџић, Урош Милинковић и Мурат Трхуљ.
Традиционална прослава војника за Бадњи дан такође је пропраћена одлуком Одбора, и то: да се no обичају војници тада почасте са npeвapeном слатком ракијом и воћем, а на Божић тако исто са ракијом и дуваном.

Што се тиче боље хране о томе се већ прикупљају прилози из срезова. За официре требе no обичају да дадне грађанство печеницу (заоблицу).
Општински одбор у Пљевљима пратио је актуелна политичка дешавања у свом ужем и ширем окружењу и често доносио своје ставове о њима. Тако је, поводом преноса из Аустријс посмртних остатака Петра Зринског и Франа Крста Франкопана, погубљених вођа антихабзбуршког покрета из XVII вијека у Хрватској, и сахрањивања у загребачкој катедрали, предсједник Одбора, г-дин Александар Бавчић, на Тринаестој сједници, одржаној 20.априла 1919. године, бираним ријечима говорио о тој великој ,,… сееткоеини након чега им је минутом ћутања одана почаст од стране присутних одборника.

Заслужним пој единцима за учињена добра дј ела према граду Пљевљима или његовим грађанима, Одбор је, између осталог, исказивао посебну пажњу и то званичним протоколом. Тако је, на предлог Уроша Милинковића, Одбор једногласно изабрао комитског војводу Млађена Цаковића за почасног грађанина Пљеваља, у знак захвалности за његов рад прилпком одступања непријатеља /аустроугарских трупа, прим. аутора/ и доласка
његове чете. „
Одбор се бавио и награђивањем својих чиновника, па је рецимо, на
предлог Алексе Бајића, за ревносни рад при Општини награђен Урош Милинковић у износу од 500 круна, које је награђени Милинковић приложио сиротињи.

Ипак, на сједницама Општинског одбора у Пљевљима, судећи бар по
постојећим записницима, највише пажње и времена посвећивало се решавању грађансих захтјева. Свака сједница Одбора имала је устаљену тачку дневног реда под називом „Молбе и представке“. под којом је за 37 одржаних сједница ријешено неколико стотина захтјева. Примера ради, на осмој сједници одржаној 28. фебруара 1919. године, под тачком 7, разматрана је чак 51 молба упућена од стране грађана. На сваку посебно истовремено је дат и конкретан одговор. Захтјеви грађана изражавали су њихове различите потребе.
Бројни захтјеви упућени Одбору тицали су се издавања дозвола за
отварање раличитих класичних радњи, типа пекарске, бакалске, мјешовите трговачке, кафанске, обућарске, препродавачке (мисли се на радњу за продају коришћених ствари). Поред класичних захтјева било је и неких који се издвајају као занимљиви и неуобичајени захтјеви у односу на остале. Таква је, рецимо, молба Игњата Гомилановића за отварање књижарске радње,која је наравно одобрена. Ништа мање занимљив није ни захтјев Николе Настића, који….\io:m дозволу за обнављање кинематографске радње. /од-
говор ј d Одобраеа се, с тгт да му се, с обзиром на такву установу, на-
плати минимална такса од 20 динара “. Интересантна је и молба Јазара Марковића за дозволу да отвори школу играња, или, Бошка Дајевића за набавку фијакера. Објема је, наравно, удовољено. Необичан и занимљив је и захтјев Риста Вукотића, дугогодишњег опшинског апотекара и одборника, који моли….да му опшптиа прода апотеку tmi уступи као награду за досадашњи рад, јер би тако аотека боље била сиабдевена“. Пошто је одборник Ристо Вукотић као заинтересована страна искључен са седнице за време решавања ове молбе, ,,… решено је /д& се Pucmv Вукотићу поклони
апотека, пошто је такву награду заслужио својим шеснаестогодишњим радом. Oвo важи од нове године. – Вредност лекова који се налазе у апотека , износи око 1.600 круна“.

Значајан број захтјева упућиван је са молбом за ослобађања или
смањења плаћања закупнина, пореза и такси.
Посебно велики број захтјева пристизао је Одбору по питању решавања социјалних проблема. Занимњив и прије свега хуман примјер по том питању јесте „Молба Сулејмана Босовића, 30-то годшињег општинског службеника – за помоћ. /Одговор ј е/Да му се издаје no 30 динара месечно “,

Вриједна пажње је и „Молба Милорада Самарџића студента npaвa, за
потпору. /одобрсно је/ Да му се изда 300 динара помоћи.

Одбору се обраћало чак и за издавање дозвола за лов, као и препору-
ка према Окружном начелству за добијање дозвола за оружје. Таква једна молба, која се односила за тројицу грађана, Ахмета и Хашима Дурутлића и Османа Делића, добила је одговор: „Решено је да се препоруче као часни и поштени грађани те да неће злоупотребити поверење власти. „
Необично, али је чињеница, да се Одбор на сједницама бавио и давањем одобрења својим чиновницима како за приватно, тако и за службено одсуство. Једном приликом, Одбору се захтјевом обратио и Александар Бавчић,актуелни предсједник одбора, који моли за „… одсуство, v Capajeeo, ради старања за сиротињу. /Одговор ј е/Да му се da donvcm за два дана и дневнице од 35 дииара,“ Практиковано је да предсједник након повратка са пута Одбору поднесе извјештај.

Велики број захтјева упућен је за издавања уверења о владању, које јебило неопходно имати приликом мијењања мјеста сталног боравка. Интересантно је п писмо које је пристигло од г-дина Росивала Франтишека,бившег аустроугарског нотарског заповједника, који тражи од ове општине уверење о његовом раду> и понашању овде. Решено је да му се изда најпохвалније уверење о његовом раду и изложи заузгтање на заштићивању нашег народа од тероризма ауст. власти . За разлику од г-дина Франтишека, на молбу Аљка Шакапаре да му се изда увјерење о владању, Одбор је донио одлуку: „Да му се изда уверење да је био у служби Турске, Црногорске и Аустријске жандармерије, а владање и понашање није му било исправно “,
Ништа мањи број захтјеваније био упућен ни затзв. пријем у грађанство,за које су критеријуми били доста строги. Без дозволе у вароши се није могло боравити чак ни два мјесеца. То потврђује и молба Смајила Музуровића из Бијелог Поља, да зимује са фамилијом у Пљевљима, што му је Одбор одобрио.
Одговори Одбора нису увијек били позитивни, поготово при молби за
пријем v грађанстео, као што је то, рецимо, био случај са Јањом Таушан,којој се одговара: „Зато uimo општина Жабљачка nvuima своју сиротињу да се потуца од нелтла до недрага и халићи /наносећи штету/ другим општинама, а неће сама <)а их. поптолшже.“ ‘ Или, на захтјев Окружног начелства о владању Марка Тошића и Наталије Димитријевић, Одбор даје мишљење „Да су обадвоје хрђавог владања као скитнице и пропалице “,
Негативни одговори увијек су образложени или се коментаришу,
неријетко и увредљиво. Такав је случај и са одговором на молбу за увјерење о владању Јакова Констатиновића, гдје је донета следећа одлука: ..ИзОаmu му уверење да овај Одбор не може uuutma похвално p eh it – На молбу Арифа Рожајца за тражење помоћи одлучено је: ,, Одбпја се, с птм да се упути на рад’ Интересантан је и одговор на молбу Ћока Антонијевића за отварање кафане, у коме се каже: ,, Одбија се зато uimo је службеник при царинарници“ Слично је прошао и Блажо Чуровић, такође тражећи дозволу за кафану: „Одбија се uimo није овдашњи грађанин, а тражи место учитеља“. На молбу Руже Бајиловић за отварање кафане, Одбор је закључио и одлучио: ,,Пошто је познат рад молитељице v onuimumiОтпловпћкој са ауст. ријским жандармгша, решено је да се одмах npoтера из ове општин. Исти случај је и са Гојаном Лаушевић. Раније је имала кафану на Мељаку, а на молбу да је отвори у Пљевљима добила је
негативан одговор, уз коментар „… да се одмах npomepa из eapouat.

Под тачком Молбе и представке забиљежено је још неколико заним-
љивих и за наше прилике, рекли бисмо, необичних примјера поднетих захтјева за издавање дозвола. Истина, с обзиром на њихов број, изгледа да и нису били баш превише необични, без обзира на вријеме када су се појавиле потребе за њима, а које је, безмало, цијели вијек иза нас. Или су то, заиста,само били другачији захтјеви ондашњег тржишта.
Први примјер је молба Хасибе Салихоџић ,,… да отвори радњу са
већгш бројем женских – проститутки. /Одбор је по овом питању одлучио/Одлаже се за доцније вријеме “/ ‘ Међутим, Одбор се по том питању више није званично оглашавао. Убрзо потом јављају се Софија Тошић и Хајрија Пијук са молбом „… за најамничку књижицу јер хоће да служе код Хасибе Салихоџић. /одговор Одбораје позитиван, с тимf Да Хасиба одговара за њих и сноси евентуалне трошкове, ако се заразе“.п Одбору се обратио и Паша Мулапашовић, са молбом, како каже, ,,… за радњу са женскгта“.

Да ова врста захтјева није била необична и да Одбор није затекла неспремним, у потпуности потврђује и примјер са XI сједнице, одржане 21. марта кад је разматрана молба Влада Ристића, ,,..
који моли за јавну кућу (Копљерај) решено је: Да му се изда дозвола уз таксу од динара 500 под следећим условима: 1) Да предложи овом Суду уверење о владању и понаишњу из своје отитине 2) Да кућа буде у Доловгта (Лагеру)или горњем делу циган мале 3) Да кућа одговара свим хигијенским условима, 4) Да се женске deci пута недељно прегледају, у дане које лекар одреди.

Оболеле женске да се лијече о трошку власника, као и преглед 5) Кауцију за лијечење да положи овом суду у износу од 1000Хиљаду динара. 6) Ставити предузгтачу жељу отитине, да no мог\’ћности, регрутује кадар девојака од oeć. ‘ашњих простгипуткиим “.

Дакле, како је већ и речено, Одбор у овом сазиву изабран је привремено од стране Окружних власти и радио је непуних осамнаест мјесеци, између 1 октобара 1918. и 4. марта 1920. године, када је на последњој сједници једногласно поднио оставку, из разлога nouimo народном вољом није ни изабран, него од стране полицијских власти, и умољава Начелстео да усвоји одлуку.

izvor : muzejpljevlja.com