Након окупације, у низу мјера које је предузимала да се стање у Црној Гори нормализује, Италија је приступила обнављању рада основних и средњих школа, јер је знала да за успјешно владање једним народом није довољна само војничка окупација, већ тај народ треба духовно поробити. Зато је покушала да народ Црне Горе одвоји од његове културе и просвјете – најважнијих упоришта народне свијести о свом постојању и подстрекачу ослободилачке борбе. Отварањем школа Италија је прије свега намјеравала да код дјеце и омладине у окупираном подручју формира поданичку свијест и да од њих створи „питоме“ и покорне грађане, захвалне Италији што их је „ослободила“ „српског угњетавања“. Зато је 12. маја 1941. године наредила свим школама да наставе рад. Донесен је и нови наставни план и програм у којем су, као што то обично бива када се ради о политичким мотивима, најзначајније измјене извршене у друштвеној групи предмета, особито ради одвајања црногорске историје од историје српског народа, друго, умјесто српског уведен је „црногорски језик“ и треће, инсистира се на строгој ијекавизацији.

У току окупације школе на сеоском подручју, углавном, нијесу радиле, док се настава у школама у Пљевљима одвијала под веома неповољним условима, нередовно и са смањеним бројем часова. Поред ученика, окупатор је посебну пажњу посветио „преваспитању“ учитеља и наставника. Организовао је разна предавања, савјетовања, семинаре и друге облике индоктринације наставног особља.

На другој страни, НОП је увелико рачунао на школу, односно на образовање и васпитање, као на битан фактор за успјешно вођење народноослободилачке борбе, па је од самог почетка, у зависности од могућности, систематски радио на разним облицима школовања, а особито на описмењавању бораца и омладине.

Почетком августа 1944. године, Извршни одбор ЗАВНОС-а пише среским НОО: „Приближава се крај рата (…). Многа дјеца су изгубила у времену. Покушајмо да се отварањем школа и аналфабетских течајева надокнади ратом потрошено вријеме (…). Долази септембар – почетак озбиљног просвјетног рада (…) „Нека сваки просвјетни срески референт одмах организује припрему за почетак школскoг рада“. А у септембру 1944. године Извршни одбор Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Санџака донио је Упутство о организавању народне власти, којим је, поред осталог, предвиђено да се при среским НОО формира просвјетно-културни и пропагандни сектор, с циљем да „руководи радом на отварању школа и контролише њихов рад и даје иницијативу за отварање школа, аналфабетских течајева и других курсева.“ Три мјесеца касније слиједи ново упуство у коме се посебно инсистира на ширењу и унапређењу народне просвјете. У складу са препорукама ЗАВНО Санџака, Срески просвјетни одбор Пљеваља шаље писмо општинским народним одборима у коме тражи од њих да одмах формирају просвјетне одборе. Дужност одбора је да нађе просторије за школу и створи друге нужне услове за њен рад.